Grlić materice je u anatomskom smislu deo materice koji se nastavlja na telo materice i smešten je jednim svojim delom u dnu trbušne šupljine, a drugim u vagini. Prilikom ginekološkog pregleda, vaginalna porcija grlića materice je dostupna pregledu.
Najčešće promene na grliću materice su upalne prirode koje mogu da budu posledica bakterijskih ili virusnih infekcija. Manifestuju se pojačanim sekretom, ređe bolom u donjem delu trbuha i pojavom krvarenja, obično nakon seksualnog odnosa, a u nekim slučajevima ne daju simptome. Dugotrajna i nelečena upala grlića materice izazvana bakterijama, može da dovede do širenja infekcije u malu karlicu što zahteva ozbiljno lečenje, neretko i potrebu za bolničkim lečenjem. Virusne infekcije, pogotovo one koje su vezane za virus herpesa i humane papilloma viruse, ne pokazuju tendenciju širenja na ostale organe, ali mogu svojim dugotrajnim prisustvom na grliću materice izazvati promene, koje ako se ne leče, svojim napredovanjem vode do pojave raka grlića materice.
Dijagnoza upale grlića materice se postavlja na osnovu simptoma koje pacijentkinja sama navodi ili tokom ginekološkog pregleda kada se uočavaju promene na grliću materice, bez obzira da li pacijentkinja ima bilo kakve tegobe (asimptomatske infekcije). Crvenilo grlića materice se najčešće opisuje u ginekološkom nalazu kao znak upale grlića. Prvi korak u postavljanju pravilne dijagnoze je uzimanje Papanikolau brisa i brisa za analizu vaginalnog sekreta u sklopu ginekološkog pregleda, a potom ako se ukaže potreba , uzimaju se i bakteriološki brisevi te brisevi kojima se potvrđuje prisustvo nekih od virusa.
Zavisno od nalaza se preduzima i adekvatno lečenje. Bakterijske infekcije se leče primenom antibiotika, kod nekih visurnih infekcija (kao što je herpes) primenjuju se antivirusni lekovi, a u slučaju infekcija izazvanih humanim papilloma virusima pristup lečenju je mnogo kompleksniji i zahteva intenzivno praćenje, a u nekim slučajevima i manje hirurško-ginekološke intervencije.
Pojava crvenila na grliću materice može da bude i potpuno bezazlena, može da se javi nakon porođaja ili bilo kakve manipulacije na grliću materice (nakon kiretaže npr.), u sklopu dugotrajne upotrebe kontraceprivnih pilula i leči se primenom jednostavnih i bezbolnih procedura kao što su kontrolisana dijatermija primenom radio talasa (zagrevanje) i krioterapija (smrzavanje) promene na grliću materice.
Autor teksta:
Prim.dr sci med. Dejan Ninčić
specijalista ginekologije i akušerstva
Poliklinika Eurolab Novi Sad