Značaj probiotika za reproduktivno zdravlje kod žena i trudnica

Nova saznanja o ulozi probitika u očuvanju i održavanju opšteg zdravlja organizma otvorila su mnoga pitanja u vezi sa njihovom suplementacijom i možemo slobodno reći da smo ušli u eru novih otkrića koja mogu da doprinesu prevenciji i lečnju različitih bolesti pa tako i bolesti reproduktivnih organa.



ŠTA SU PROBIOTICI?


Poznato je da u našem organizmu na prvom mestu u organima za varenje, na koži i u vagini, a pre svega u debelom crevu se nalazi veliki broj takozvanih korisnih bakterija koje omogućavaju mnogobrojne fiziološke procese kako u zaštiti organizma od infekcija, tako i u varenju hrane i maksimalnom iskorišćavanju svih hranjivih materija koje unosimo uzimajući hranu. Nove tehnologije u gajenju biljaka i životinja, savremeni trendovi u ishrani, pogotovo konzumacije takozvane brze hrane te nedovoljno raznovrsna ishrana, mogu značajno da utiču na mikrobiotu (skup bakterija) crevnog trakta. Probiotici su korisne bakterije iz roda Lactobacillus i Bifidobacterium kao i gljivica iz roda Sacharomyces. Ako se kombinuju sa prebiotikom (hrana za dobre bakterije) tada govorimo o sinbioticima.



ŠTA RADE PROBIOTICI U NAŠEM ORGANIZMU?


Pre svega, regulišu normalnu crevnu floru. Međutim, novija istraživanja idu u prilog i mnogim drugim koristima koje možemo imati od redovnog uzimanja probiotika. Produkti razgradnje hrane koju koriste, probiotici smanjuju propustljivost zida creva te onemogućavaju ili značajno smanjuju prelazak u krv različitih toksina i štetnih produkata razgradnje hrane. Pokrivajući zid creva smanjuju mogućnost za razvijanje štetnih bakterija koje mogu da izazovu različite crevne poremećaje (proliv, nadimanje, grčeve i bolove u trbuhu). Supstance koje probiotske bakterije produkuju, igraju značajnu ulogu u aktivaciji ćelija imunološkog sistema te na taj način utiču na jačanje imunog odgovora. Jak imuni sistem je neophodan da nas zaštiti od infekcija, ali i drugih bolesti kao što su autoimune bolesti, maligne bolesti, bolesti kardiovaskularnog i lokomotronog sistema pa čak primena probiotika ima veliki uticaj na produkciju hemijskih supstanci koje utiču na naše raspoloženje.



KAKAV JE UTICAJ PROBIOTIKA NA ZDRAVLJE REPRODUKTIVNIH ORGANA?


Vagina nije sterilna sredina, u njoj se nalaze mnogobrojne korisne bakterije i gljivice koje čine zaštitnu barijeru u odnosu na mikroorganizme koji mogu da izazovu upalne procese kako vagine tako i materice, jajnika i jajovoda pa čak i teške upale u trbuhu. Najveći broj korisnih bakterije čine Lactobacillusi poznatiji kao Doderleinovi bacili. Oni produkuju mlečnu kiselinu razgrađujući materije iz normalnog vaginalnog sekreta i održavaju adekvatnu kiselost vagine. Na taj način onemogućavaju nekontrolisani razvoj drugih štetnih bakterija i gljivica. Pojedine situacije kao što je upotreba antibiotika, pad imuniteta zbog iscrpljenosti ili stresa, učestala i obilna menstrualna krvarenja mogu da izazovu poremećaj normalne vaginalne flore kada se obično javljaju upalni procesi u vagini i to najčešće kandidijaza i bakterijska vaginoza. Takva stanja zahtevaju lečenje specifičnim vaginalnim pripravcima (vaginalete, kreme i rastvori), a u cilju prevencije ovakvih stanja kao i sprečavanja povraćaja infekcije presudnu ulogu imaju upravo probiotici. Danas na tržištu postoji veći broj probiotika koji se mogu uneti direktno u vaginu i u sebi sadrže soj bakterija Lactobacillusa koji oporavljaju normalnu vaginalnu floru, te štite reproduktivne organe od neželjenih infekcija.



DA LI JE REDOVNA UPOTREBA PROBITIKA OPRAVDANA?


Postoji više naučnih rasprava u vezi sa ovim pitanjem. Većina tvrdnji zasnovnih na medicinskim naučnim dokazima govori u prilog da kod pojedinih pacijenata svakodnevna upotreba probiotika i sinbiotika može da ima značajnu ulogu u lečenju nekih bolesti i stanja, a svakako utiču na poboljšanje opšteg zdravlja. Pre no što se odlučite da upotrebite bilo koji lek ili preparat pa tako i probiotske proizvode, konsultujte Vašeg lekara koji će Vam dati pravilne informacije o koristima koje možete imati njihovom upotrebom, ali i mogućim štetnim efektima.


Na kraju bih se zahvalio Prof. dr Budimki Novaković čija inspirativna knjiga „Preporuke za primenu probiotika i sinbiotika“ me je i podstakla da napišem ovaj tekst, za koji se nadam da će imati dovoljno informativni karakter, te da će uticati na pravilne odluke u vezi sa uzimanjem probitika i sinbiotika kod čitalaca bloga sajta Ginekološke ordinacije Eurolab.


Za vaše zdravlje!


Autor teksta:

Prim.dr sci med. Dejan Ninčić

specijalista ginekologije i akušerstva

Poliklinika Eurolab Novi Sad



POLIKLINIKA

EUROLAB