Mezoterapija je efikasna, medicinska i tradicionalna metoda kojom se aktivne supstance injekciraju u srednji sloj kože poznat kao mezoderm. Oblasti u kojima se mezoterapija primenjuje su  reumatologija, ginekologija, urologija, stomatologija, neurologija, oftalmologija i otorinolaringologija, dermatologija,  u sporstkoj medicini, a najveću primenu je stekla u oblasti estetske medicine.

Pojam mezoterapije datira još od 1952. godine kada je dr Pistor, koji se smatra rodonačelnikom ovakvog načina unošenja lekova u telo pacijenta, prvi injketirao u kožu na dubinu od 4 mm lokalni anestetik prokain.U medicinsku literaturu se pojam mezoterapije uvodi 1958. godine, a koliki je značaj mezoterapije i  rada dr Pistora se potvrđuje nagradom Francuske akademije „Legion d Honneur“, za inovacije u oblasti medicine.

​

Obzirom da je u osnovi mezoterapije unos aktivne supstance u kožu, sasvim je loigično da je estetska medicina oblast u kojoj se danas mezoterapija najčešće primenjuje, pre svega kao jedna od vodećih anti aging procedura.

​

Starenje je fiziološki proces koji se dešava kod svakog čoveka. Promene se dešavaju u svim organima, a one vidljive se ogledaju u starenju kože. Atrofija krvnih sudova, nerava, smanjena količina kolagena, hijalurona, smanjen broj fibroblasta, resorpcija masnog tkiva, nestanak “ fat pads (masnih jastučića) i promene na nivou koštanih struktura su najčešće promene koje čine kožu starijom, odnosno manje elastičnom, naboranom i opuštenom.

​

U estetskoj medicini se jasno ističe granica kada se preporučuje sa započinjanjem bilo kakvih estetskih procedura. Smatra se da osobe mladje od 25 godina nemaju potrebu, osim elemetranih uslova održavanja lične higijene i nege, za bilo kakvim estetskim procedurama. Nakon 25. godine života, zavisno od tipa i kvaliteta kože, minimalno invazivne estetske intervencije, kao što je mezoterapija, mogu povremeno da se predlože klijentima, mada potreba za estetskim procedurama postaje realna tek posle 30. godine života, bilo da se radi o ženama ili muškarcima.

​

Danas je razvijeno nekoliko tehnika mezoterapije u estetskoj medicini kojima se omogućava usporavanje starenja kože, nadoknada svih materija koje su neophodne za podmlađivanje kože, možemo reći da je mezoterapija danas postala najviši nivo održavanja kože u dobroj kondiciji i time omogućila značajno odlaganje potrebe za ozbiljnijim hiruško-estetskim intervencijama.

​

Najčešće korišćene procedure u mezoterapiji kože lica i tela, a koje su potpuno bezbolne su takozvana „nappage“ tehnika i epidermalna mezoterapija. Njih karakteriše plitka dubina uboda do 2 mm, bez krvi ili sa po kojom kapljicom krvi i obe tehnike ne zahtevaju primenu bilo kakvih anestetika. Klijenti ih obično doživljavaju kao ugodne i prijatne za kožu lica, a izuzetno su zadovoljni efektima osveženog izgleda kože.

​

Facial Rejuvenation (mesoglow, mesolift) odnosno podmaladjivanje kože koja se postiže promenom epidermalne i nappage mezoterapijske tehnike, podrazumeva unošenje hijaluronske kiseline i vitaminskog koktela u površne slojeve kože i na taj način stimuliše sintezu kolagena, poboljšava cirkulaciju kroz krvne sudove kože kao i njenu detoksikaciju. Za dugotrajnije i jače efekte koristimo tehniku papule (ubrizgavanje aktivne supstance hijaluronske kiseline u kožu na mestu željenog delovanja, npr. u usek naborane površine kože) koja se prethodno anestezira nanošenjem lokalnog anestetika u vidu kreme.  Koža lica i vrata izgleda sveže i podmlađeno. Terapija se izvodi 0,10 i 20 dana, a održavanje se preporučuje, zavino od tipa kože, životnog doba i želje klijenta, na svakiih 1-3 meseca.

​

Streching i firming znače zatezanje naborane kože, te kože koja je izgubila elstičnost i deluje opušteno („visi“) i u ovim slučajevima koristimo različite mezoterapijske tehnike  unošenja posebnih aktivnih supstanci u površinske (0-2mm) i u dublje slojeve kože (4-6 mm) zavisno od regije koju tretiramo. Lice, vrat, dekolte, koža na stomaku, zadnjica i butine su najčešće tretirana područja. Pošto je procedura lako bolna, tretirana regija se anestezira lokalnim nanošenjem kreme sa anesetikom ili se za veće površine koristi tehnika hlađenja ledom.