Poremećaji seksualnog funkcionisanja kod žena – Seksualne disfunkcije

Updated: May 17

Seksualno zdravlje nije luksuz već pravo svakog pojedinca koje je čvrsto utemeljeno u prvom paragrafu Deklaracije Alma-Ata još davne 1978 godine: „Konferencija snažno podržava i promoviše zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. Zdravlje je osnovno pravo čoveka i njegovo postizanje i održavanje je fundamentalni cilj svakog društva što zahteva učešće ne samo zdravstvenih već svih struktura u organizovanim društvenim zajednicama“. Obaveza zdravstvenih radnika je direktno i aktivno učešće u realizaciji zadatih ciljeva koji proističu iz navedene definicije zdravlja što svakako uključuje i promociju seksualnog zdravlja.

Bez obzira na životnu dob, svaka žena ima mogućnost da uživa aktivan, zdrav i u potpunosti ispunjen seksualni život. Opisan je uticaj mnogobrojnih faktora na kvalitet seksualnog života pri čemu se najveći značaj pridaje uticaju emotivnih, socijalnih i medicinskih faktora. Odgovor na različite seksualne stimuluse je strogo individualan, često nepredvidiv i situaciono zavisan što u krajnjem rezultuje izrazitom kompleksnosti seksualnog funkcionisanja žena. Mada je poslednjih decenija, pre svega zahvaljujući većem stepenu obrazovanja i značajnom uticaju modernih multimedijalnih tehnologija, veliki broj “tabu” tema razgolićen čime su prestale da budu nešto o čemu se nerado razgovara, seksualnost je i dalje često neprijatna tema za mnoge ljude bez obzira na njihov pol, društvenu pripadnost i ekonomski status.

Seksualno funkcionisanje žena se može posmatrati kao ciklus čvrsto povezanih faza seksualnog odgovora koje je prvi ustanovio Kaplan 1974. godine – seksualna želja ili libido, seksualno uzbuđenje i orgazam. Poremećaj bilo koje od navedenih faza seksualnog odgovora uzrokuje manji ili veći stepen seksualnih disfunkcija kod žena.

Kao oblici seksualnih disfunkcija se navode poremećaji seksualne želje, poremećaji seksualnog uzbuđenja, poremećaji orgazma, dispareunija, vaginizam i odbojnost prema seksualnim odnosima.

Poremećaji seksualne želje se ispoljavaju kao smanjenje ili odsustvo interesa za seksualnim odnosom, odsustvo seksualnih misli ili fantazija i odsustvo adekvatnog odgovora na seksualne provokacije. Smanjenje seksualne želje može da bude posledica delovanja psihoemocionalnih faktora ili fizioloških događaja kao što je ulazak u menopauzu, medicinske ili hirurške intervencije.

Odbojnost prema seksualnom odnosu se najčešće ispoljava u vidu izbegavanja seksualnog odnosa ili bilo kakvog oblika seksualnih aktivnosti sa partnerom. Najčešći uzroci ovakvog ponašanja žene su psihoemotivne prirode i obično su posledica fizičkog i seksualnog zlostavljanja u detinjstvu.

Poremećaji seksualnog uzbuđenja genitalnog porekla se karakterišu odsustvom genitalnih znakova uzbuđenja i uključuju nedovoljno ili potpuno odsustvo uvećanja spoljnih genitalija, vaginalne lubrikacije (vlaženja) i opuštanja glatke muskulature vaginalnog zida nakon seksualne stimulacije. Subjektivni poremećaji se odnose na odsustvo ili značajno smanjenje osećaja seksualnog uzbuđenja i pratećeg osećaja zadovoljstva nakon seksualne stimulacije. Udruženi oblik prethodna dva podtipa poremećaja seksualnog uzbuđenja karakteriše kombinovani poremećaj. Najčešći uzroci ovog tipa poremećaja seksualnog funkcionisanja su organske prirode a na prvom mestu se ističu smanjenje protoka krvi kroz klitoris i vaginu, karlična trauma, hirurške procedure u maloj karlici i primena lekova.

Izostanak orgazma kao vrhunca seksualnog zadovoljstva, značajno smanjenje njegovog intenziteta ili otežano postizanje orgazma nakon adekvatne seksualne stimulacije i uzbuđenja,