Anemija

Updated: Oct 29, 2021

Anemija se defiše kao smanjenje koncentracije hemoglobina (Hb) prema godinama i polu u odnosu na referentne vrednosti. Prema SZO donja granica normalnih vrednosti za žene je 120g/L i 130g/L za muškarce. Za decu je prema sledećoj tabeli:

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Godine Donja granica referentnih vrednosti

------------------------------------------------------------------------------------------------------

6 m – 6g 110 g/L

6 – 14 g 120 «

≥15g dev. 120 «

≥15g deč. 130 «

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Smanjenje Hb je obično praćeno i smanjenjem apsolutnog broja Erc i u HCT. Mada to ipak nije uvek slučaj. Erc nisu relevantni kao screening parametri, ali igraju centralnu ulogu u specifikaciji anemija. MCH, računat iz Hb koncentracije i Erc broja, daje prosečnu Hb koncentraciju u pojedinačnom Erc. MCV, računat iz HCT i Erc, odgovara prosečnom volumenu Erc. MCHC daje količinu Hb u 100ml Erc, i računa se iz Hb koncentracije i HCT. Rct daju broj novo formiranih Erc u perifernoj krvi kao proporcju totalnog broja Erc. To je mera produkcije Erc i važna je za diferencijalnu dijagnozu anemija. Lkc daje broj belih krvnih ćelija ili leukocita.

Drugi faktori koji mogu da utiču na Hb koncentraciju – Plazma volumen ima krucijalan uticaj na koncentraciju Hb u krvi (hidremija u trudnoći – može da prouzrokuje anemiju iako je prisutna količina Hb normalna). Drugi mogući izvor greške koji može da se javi je u toku uzimanja uzorka krvi (okluzija vene nekoliko minuta, može da poveća koncentraciju Hb).

Klasifikacija – anemije se mogu grupisati prema različitim kriterijumima, i ne postoji ni jedan klasifikacioni princip koji pokriva sve forme anemija. Najjasniji sistem klasifikacija se zasniva na uzroku anemija. Na ovaj način anemije se grupišu na one koje su uzrokovane smanjenjem produkcije Erc i/ili Hb i one koje su uzrokavane povećanjem destrukcije ili gubitka Erc:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Redukovana produkcija Povećana destrukcija/gubitak

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Poremećaj u Hb sintezi Intrinzične abnormalnosti

Deficit gvoždja (korposkularne)

Sideroblastična anemija Defekti membrane

Anemija hronične bolesti Enzimski defekti

Hemoglobinopatije Hemoglobinopatije Paroksizmlna nokturalna

Poremećaj DNA sinteze hemoglobinurija

Megaloblastična anemija:

Deficit Vitamina B12, Ekstrinzične abnormalnosti

Deficit folne kiseline, (ekstrkorposkularne)

Defekti u metabolizmu Antitela - medijatna

Poremećaj ćelijske loze hemijska ili fizička

Aplastična anemija Infekcija

Mijelodisplazija Gubitak krvi

Poremećaj eritropoeze

Aplazija crvenih ćelija

Renalna anemija

Anemija endokrinih oboljenja

Kongenitalna diseritropoeza

U kliničkoj praksi klasifikacija se zasniva na morfološkim kriterijumima.

U zavisnosti od

veličine Erc i njihove Hb koncentracije razlikuju se

mikrocitna, odnosno hipohromna,

normocitna i normohromna i

makrocitna anemija, hiperhromna anemija.

Klasifikacija anemija prema veličini Erc:

Mikrocitna Normocitna Makrocitna

MCV < 80 fL 80fL≤ MCV ≤ 96 fL MCV > 96 fL

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Deficit gvoždja Akutni gubitak krvi Deficit Vit. B12

Talasemija Aplastična anemija Deficit folne kiseline

Sideroblastična anemija Renalna anemija Zloupotreba alkohola

Intoksikacija aluminijumom Sferocitoza Hemoterapija

Deficit Vitamina A Bolest srpastih ćelija Mijelodisplazija

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Deficit gvoždja – definiše se kao stanje u kome je totalno stanje gvoždja u organizmu manje od normalnih vrednoti.

Klasifikacija stadijuma nedostatka gvoždja

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I II III

Prelatentna Latentna Manifestna

Smanjivanje Gvoždje- Gvoždje nedostatak

zaliha gvoždja deficijentna anemija

eritropoeza

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Laboratorijski prametri

kao testovi za gvoždje deficitne anemije

Ispitivanja koštane srži nije rutinski praktično (iako je rezultat takvog ispitivanja zlatni standard), a periferna krv nije dovoljno osetljiva, medjutim postoje mnogobrojni drugi parametri koji se nude za evaluaciju statusa gvoždja u kliničkoj praksi:

Standardni markeri

- Serum koncentracija gvoždja(Fe)

- feritin (Fer)Feritin – protein u obliku koga se skladišti Fe. Nivo se snižava u slučaju anemija koje su posledica deficijencije Fe, a povećava se kod oboljenja koja su vezana za proces skladištenja (čuvanja) Fe.

-najosetljiviji marker nedostatka Fe u već postojećem stadijumu I, medjutim njegovi nedostaci kao proteina akutne faze koji može da reaguje na inflamatorne ili maligne procese, umanjuju njegovu pouzdanost.

- transferin(Trf) (siderofilin), negativni protein akutne faze, a najvažniji protein plazme koji sudeluje u transportu Fe i u korelaciji je sa ukupnim kapacitetom vezivanja Fe. Trf trasportuje Fe od mesta od mesta apsorpcije i mesta razgradnje Erc do kostne srži gde se stvaraju Erc. Značajan je za diferencijalnu dijagnozu anemija. U slučaju deficijencije Fe ili hipohromne anemije, nivo Trf se povećava usled pojačane sinteze. Ako je anemija posledica poremećaja ugadjivanja Fe u Erc, nivo Trf je normalan ili snižen. Može u potpunosti da zameni

-TIBC (Total iron binding capacity):

TIBC mmol/L = Trf g/L x 25.12

- merenje transferin saturacije

Procenat Trf saturacije je još osetljiviji za detekciju latentnog goždje deficita nego TIBC i Fe koncentracija:

% Trf saturacije = sFe μmol/L / TIBC μmol/L x 100 (SI)

% Trf saturacije = sFe μmol/L / Trf g/L x 100 (SI)

Trf saturacija < 15% kod odraslih i < 10% kod dece i < 10% kod starijih osoba ( u kombinaciji sa Fer koncentracijom manjom od 45 μg/L) je osetljiv indikator za «latentni»Fe deficitnu anemiju. Ukoliko postoji pad i Hb onda je to senzitivni marker za manifestnu Fe deficitnu anemiju. U hroničnim inflamacijama ili malignim oboljenjima, povećanje sTfR indicira postojanje Fe deficita sa još većom osetljivošću.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Parametri za razlikovanje Fe deficitarne anemije od anemije zbog inflamacije

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

CRP Trf saturaciija sTfR Fer Fe Tip anemije

% μg/L μmol/L

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

↔ < 15 ↑ < 15 < 7 Fe deficit (ako Hb i

< 45 MCV nisu ↓)

(ako Trf sat.

< 15%)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

↑ ↔/↓ ↔ ↔/↑ < 7(> 7) Anemija inflamatorna

malignitet

bez Fe deficita

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

↑ ↔/↓ ↑ ↔/↑ < 7 Anemija

inflamatorna

malignitet sa

Fe-deficitom

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

> 55 ↔/↓ ↑/↔ Fe suficit

idiopatska

hemohromatosis

----------------------------------------

↔/↓ ↑ u sekundarnom

suficitu (transfuzija)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- odredjivanje Hb, Erc, MCV, MCH

Novi markeri

- Solubilni transferin receptor u serumu (sTfR)

- % hipohromnih Erc

- koncentracija intraeritrocitnog cink protoporfirina (ZPP)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Solubilni transferi receptor (sTfR)

solubilni transferin receptor je detektovan u malim koncentracijama u serumu, a njegova koncetracija zavisi i od aktivnosti eritropoeze i od statusa gvožja. Visoke vrednosti sTfR su merene u situacijama kada postoji povećanje eritropoeze *(hemoliza, talasemija, polycythemia vera), ali takodje i Fe deficita. sTfR ima

odlučujuću važnost u odredjivanju prisutnosti prave Fe deficijencije od *

anemije zbog hroničnog oboljenja. sTfR/log Fer daje dodatnu dijagnostičku informaciju. Izuzetno je podesan, kao relevantan indikator, za upotrebu detekcije Fe deficita tokom trudnoće. Značajan je i u terapijskom monitoringu sa *eritropoetinom.

Cink protoporfirin (ZPP)

Pouzdaniji marker od feritina, i preporučuje se kao screening parametar koji prvi detektuje klinički relevantno stanje usled nedostatka Fe, Fe-deficijentne eritropoeze.

Klinička značajnost ovih parametara se povećava kombinacijom više markera napr. Feriti, ZPP, Hb ili sTfR index sa feritinom.

Megaloblastična anemija

Zajedničko svojstvo megaloblastičnih anemija je pojava megaloblasta u koštanoj srži.

Postoji povećanje MCV (>96 fL) i MCH (>33.2 pg), a Erc su hiprhromni i makrocitni.

Uzroci su različiti, a najčešći je nedostatak Vit. B12 ili nedostatak folne kiseline, poremećaj DNA sinteze i drugi uzroci.

Markeri anemije ove grupe:

Vitamin B12 (kobalamin)- Jednom od svojih koenzimskih funkcija kolabamini se uključuju u metabolizam folata u formiranju DNK. U slučaju deficita kolabamina folat je blokiran. Vitamin B12 nedostatak se često konstatuje kada je dokazana hiperhromna makrocitna anemija, a niske vrednosti se nalaze i kod perniciozne anemije.

Folna kiselina ili Folat i RBC Folat – označavaju grupu jedinjenja koja su derivati pteroinske kiseline.

Deficit folata se konstatuje kada su vrednosti ispod donje granice normale, a kada je to potrbno može se meriti i koncentracija folata u hemolizatu eritrocita. U latentnim folat deficijencija koncentracija je u referentnim vrednostima, dok je u manifestnoj folat deficijenciji koncentracija snižena. Usled deficijencije javlja se megaloplastična namija kao posledica poremećenog formiranja DNK u toku sazrevanja Erc.

Hemolitička anemija

U kliničkoj upotrebi hemoliza znači prerana destrukcija Erc, i javlja se kao intravaskularna ili ekstravaskularna. Fiziološka dekompozicija Erc na kraju njihovog života od 120 dana odvija se u limforetikularnom sistemu. Eritrocitni prekursori se razgradjuju u koštanoj srži ("neefektivna eritropoeza"). U fiziološkim uslovima dekompozicija Erc intravaskularno je minimalna, male količine Hb oslobodjenog iz koštane srži vezuje se za haptoglobin (Hap) i eliminiše u retikuloendotelni sistem.

U patološkim uslovima degradacija ili destrukcija Erc odvija se direktno u krvnim sudovima i ubrzano se smanjuju količine Hap, zbog čega se koristi kao tipičan "prohilhemolize" uz LDH i Hb, a povećava se količina Hb.

Markeri anemije - "prohil hemolize"

Hap - haptoglobin –smanjena koncetracija kod intravaskularne hemolize

LDH – vazan indikator intravaskularne hemolize, povećan.

Hb - hemoglobin povišen.

48 views0 comments

Recent Posts

See All

Uzrok nastanka insulinske rezistencije povezan je sa nezdravim načinom života, konzumiranjem brze hrane , nedovoljnom fizičkom aktivnosti

POLIKLINIKA

EUROLAB